Koreni nauke o klimatskim promenama potiču još iz druge polovine 19. veka kada su Junis Fut i Džon Tindal prvi identifikovali gasove sa efektom staklene bašte i otkrili da je i ugljen-dioksid jedan od njih. Otprilike sto godina nakon toga, 1965. godine, američki predsednik LIndon Džonson je u jednom izveštaju upozoren od strane naučne zajednice da ljudi svojim delovanjem mogu proizvesti opasne promene u klimi planete. U ovoj epizodi Klima101 podkasta sa profesorom Vladimirom Đurđevićem razgovaramo o nauci koja stoji iza razumevanja klimatskih promena. Kako se tačno naša planeta zagreva? Koliko dugo znamo za to? Kako ljudi mogu da poremete celu planetu? I kako naučnici sa velikom preciznošću mogu da predviđaju buduće promene? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćete dobiti odgovor ako poslušate ovu epizodu Klima101 podkasta. 0:00 Uvod 2:13 Efekat staklene bašte 5:53 Razvoj nauke o klimatskim promenama 9:42 Upozorenje američkom predsedniku 11:46 Klimatski alarm 15:02 Ciklus ugljenika 21:32 Klimatski modeli 24:33 Digitalni blizanac Zemlje 29:02 Klimatske promene su sad poznatije, kako se profesor oseća povodom toga 33:02 Najava sledeće epizode
U ovoj epizodi podkasta, sa psihologom Milanom Stanojevićem razgovaramo o tome koliko način na koji komuniciramo klimatske promene javnosti utiče na spremnost ljudi da preduzmu konkretnu akciju kako bi rešili ovaj problem. Kao i kako određene osobine ličnosti utiču na naše stavove i ponašanje u vezi sa klimatskim promenama. Za najnovije informacije i zanimljivosti o klimatskim promenama, čistim tehnologijama i zaštiti životne sredine posetite klima101.rs
U novoj epizodi Klima101 Podcasta smo o filmu Planet of the Humans razgovarali sa Đorđem Samardžijom. Novi film Majkla Mura i Džefa Gibsa privukao je veliku pažnju javnosti svojim kritikama obnovljivih izvora energije. I dok autori imaju pravo kada ukazuju da se biomasa ne može smatrati u potpunosti obnovljivim izvorom energije, njihova kritika solarne i energije vetra zasniva sa na netačnim i zastarelim podacima koji gledaoce navode na potpuno pogrešne zaključke. Đorđe Samardžija - https://www.linkedin.com/in/djordje-samardzija/
Sa Jovanom Rajićem advokatom koji se bori protiv izgradnje mini hidroelektrana i predsednikom upravnog odbora organizacije RERI, razgovarali smo o tome kako da se izborimo za zdravu životnu sredinu. Jovan je sa nama podelio mnogo zanimljivih informacija, od toga da je zdrava životna sredina naše ustavno pravo, pa sve do konkretnih poteza koje bi trebalo da povučemo ukoliko primetimo da neko krši propise. --------------------------------------- Jovan je advokat sa sedam godina profesionalnog iskustva. Radio je u vodećim advokatskim kancelarijama u Srbiji, u odeljenjima za nepokretnosti, energetiku i životnu sredinu, gde je zastupao kako domaće klijente, tako i međunarodne korporacije. Radio je na nekim od prvih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji i Crnoj Gori, pre nego što je 2014. godine osnovao sopstvenu kancelariju. Osnivač je Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i jedan od osnivača Udruženja za pravo energetike Srbije
Sa Aleksandrom Macurom programskim direktorom RES Fondacije razgovarali smo o zagađenju vazduha u našoj zemlji. Ako vas interesuje kako se tačno meri kvalitet vazduha, koji su glavni izvori zagađenja u Srbiji, kako karantin zbog koronavirusa zaista utiče na zagađenje vazduha širom sveta, kao i na koji način možemo konačno možemo da počnemo da dišemo zdraviji vazduh u našoj zemlji, poslušajte. klima101.rs --------------------- Aleksandar Maura je proramski direktor RES fondacije http://www.resfoundation.org/aleksandar-macura/
Sa profesorom Vladirom Đurđevićem smo razgovarali o tome koliki će uticaj na globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte imati borba protiv koronavirusa, kao i o tome šta se dešava nakon što svet krene da se vraća u normalu. Da li će mere ekonomske pomoći uzeti u obzir klimu naše planete, kao i kakve se paralele mogu povući između klimatskih promena i virusa SARS-CoV-2, kao i da li možemo iz trenutne situacije izvući neke pouke koje će nam pomoći da zaustavimo porast globalne temperature. Više o klimatskim promenama možete pročitati na klima101.rs ---------------------------- Dr Vladimir Đurđević je zaposlen kao vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, gde je završio osnovne, magistarske i doktorske studije. Spoljni je saradnik Podregionalnog klimatskog centra za Jugoistočnu Evropu (SEEVCCC– Republički hidrometeorološki zavod Srbije) od njegovog osnivanja 2009. godine. Bio je gostujući istraživač u „National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA)“, u Sjedinjenim Američkim Državama; „Centro Euro-Mediterraneo sui Cambiamenti Climatici (CMCC)“ u Italiji; „Instituto Superior Tecnico (IST), Universidade de Lisboa“ u Portugaliji; „Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta“ na Malti. Učestvovao je u više međunarodnih naučnoistraživačkih projekata, a trenutno je rukovodilac grupe sa Fizičkog fakulteta koji je partner u projektu IS-NES3, finansiranog u okviru H2020 programa. Dobitnik je godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za najproduktivnijeg istraživača, i nagrade Fonda Borivoje Dobrilović Svetske meteorološke organizacije. Njegova ekspertiza je numeričko modeliranje klime, analiza klimatskih podataka, analiza uticaja klimatskih promena, procena rizika, procena ranjivosti i prilagođavanje na klimatske promene. Pored akadamske karijere održao je i niz javnih predavanja o klimatskim promenama.